О књизи: 2006 / Ирина ме је питала одмах са врата: - Света! Како си могао? - А ви сами? Не глуми! Није светац! Ко је украо мог дечка, али се Ирина, испоставило се, није сећала ничега! Гледала ме је као да сам луд пас. Па као она која је јуче махала репом и лизала руке, а данас пени на уста и уједа све. Да, показао сам јој своје очњаке, јер не патим од губитка памћења и не заборављам увреде.